Od uvođenja vanrednog stanja 15. marta 2020. godine, Vlada Srbije donela je niz uredbi kojima se ograničavaju određena ljudska prava, poput slobode okupljanja, i reguliše funkcionisanje javnog sektora, privrede i pravosudnih organa tokom vanrednog stanja. Cilj ovih mera u prvom redu bio je zaštita javnog zdravlja, ali i šira, ekonomska zaštita građana, bilo da su zaposleni, penzioneri ili nezaposleni. Međutim, povoljan razvoj epidemiološke situaciji u Srbiji omogućio je, a potrebe privrede zahtevale, popuštanje određenih restriktivnih mera. Stoga, vanredno stanje je ukinuto 6. maja Odlukom Narodne skupštine, a s vanrednim stanjem „otišle“ su i brojne vanredne mere koje je Vlada […]
DetaljiKrivični zakonik štiti društvo od društveno opasnog ponašanja, ali, u skladu sa principima pravne sigurnosti i vladavine prava, štiti i osumnjičene od države. Taj drugi aspekt krivičnopravne zaštite, alarmiran tokom trenutnog vanrednog stanja, zaslužio je da se ovoga puta analizira u prvom planu. U teoriji postoji stav da su krivični zakoni svojevrsna Magna Carta Libertatum[1] krivičnog prava. To znači da ukoliko nisu ostvarene sve činjenice obuhvaćene konkretnom zakonskom inkriminacijom, niko ne može biti osuđen, ali ni optužen, za to krivično delo. Krivični zakonik nije „Biblija“ samo javnih tužilaca nego i osumnjičenih. Ignorišući sada pitanje da li svest o tome postoji […]
Detalji