Od uvođenja vanrednog stanja 15. marta 2020. godine, Vlada Srbije donela je niz uredbi kojima se ograničavaju određena ljudska prava, poput slobode okupljanja, i reguliše funkcionisanje javnog sektora, privrede i pravosudnih organa tokom vanrednog stanja. Cilj ovih mera u prvom redu bio je zaštita javnog zdravlja, ali i šira, ekonomska zaštita građana, bilo da su zaposleni, penzioneri ili nezaposleni.
Međutim, povoljan razvoj epidemiološke situaciji u Srbiji omogućio je, a potrebe privrede zahtevale, popuštanje određenih restriktivnih mera. Stoga, vanredno stanje je ukinuto 6. maja Odlukom Narodne skupštine, a s vanrednim stanjem „otišle“ su i brojne vanredne mere koje je Vlada uvela.
Naime, Narodna skupština usvojila je na sednici 6. maja Zakon o važenju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja i koje je Narodna skupština potvrdila („Zakon“), kojim se van snage stavlja 11 uredbi donetih tokom vanrednog stanja.
Prvo, danom ukidanja vanrednog stanja prestala je da važi Uredba o merama za vreme vanrednog stanja, koja je sadržinski bila najobimnija i koja je propisivala veliki broj ograničenja. Konkretno, donošenjem Zakona došlo je do:
U skladu sa Zakonom, danom ukidanja vanrednog stanja takođe je prestala je da važi Uredba o organizovanju rada poslodavaca, po kojoj su poslodavci bili dužni da omoguće zaposlenima rad na daljinu ili rad od kuće, odnosno rad u smenama ili na drugi način kojim se omogućava bezbedan rad. Trenutno se očekuje donošenje nove uredbe kojom će biti uređen povratak na posao.
Zakonom je obuhvaćen i skup mera koji se tiče javnih finansija, te je prestala da važi Uredba o poreskim merama za vreme vanrednog stanja – više neće važiti pravilo da poreski organi neće poništavati sporazume o odlaganju plaćanja poreza, a stavlja se van snage i zabrana pokretanja postupaka prinudne naplate.
Dalje, više se ne mogu bez ograničenja preusmeravati aproprijacije predviđene za drugu namenu u tekuću budžetsku rezervu, kako je to bilo uređeno Uredbom o korišćenju finansijskih sredstava budžeta Republike Srbije za vreme vanrednog stanja.
Uredba o rokovima u sudskim postupcima je takođe prestala da važi, što znači da svi rokovi koji su bili „pauzirani“ ovom Uredbom nastavljaju da teku od dana prestanka vanrednog stanja.
Uredba o ograničavanju maloprodajne cene zaštitnih sredstava za vreme vanrednog stanja kojom su bile limitirane maloprodajne cene zaštitne opreme – maski i rukavica za vreme vanrednog stanja, takođe je prestala da važi, a ista sudbina je zadesila i Uredbu o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja, kojom je bilo omogućeno nabavljanje, stavljanje u upotrebu i primenjivanje u lečenju medicinskih sredstava koja nisu proizvedena uz primenu propisanih standarda, pod uslovom da proizvođač, odnosno distributer uz medicinsko sredstvo dostavi propisane isprave.
Ukidanjem vanrednog stanja je prestala da važi i Uredba o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava za vreme vanrednog stanja kojom je bilo omogućeno učešće okrivljenog na glavnom pretresu putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike, te će se sudski postupci ubuduće odvijati na uobičajen način, to jest saslušanjem okrivljenog uživo, uz poštovanje preventivnih zdravstvenih mera.
Takođe, prestale su da važe i Uredba o dodatnom zaduživanju za vreme vanrednog stanja uzimanjem kredita, emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu i davanjem garancija Republike Srbije, kao i Uredba o organizovanju rada ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika i organizacija socijalne zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja za vreme vanrednog stanja, kojom je bio uređen poseban način i organizacija rada pojedinih ustanova socijalne zaštite u slučaju pojave zarazne bolesti COVID-19.
Konačno, stavljena van snage je i Uredba o ispravama koje moraju da prate robu u prevozu za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19, koja je predviđala poseban režim u pogledu isprava koje moraju da prate robu u prevozu. Uredba je omogućavala privrednim subjektima da dogovore kako će prijem/isporuka robe biti potvrđeni (e-mail-om, sms-om ili na neki drugi način), a kao alternativu u odnosu na dosadašnji način koji je podrazumevao potpisivanje isprava.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
