Aplikacija za praćenje kontakata u borbi protiv virusa u 21. veku

Dok vlade i zdravstveni organi širom sveta zajednički rade na pronalaženju načina da se izbore sa COVID-19 pandemijom, istovremeno drže zaštitu ljudi na umu kao osnovni cilj svojih postupanja, ali i vraćanje društva u njegovo sedlo. Vlade i njihovi javni organi zdravstvene zaštite, kao i univeriteti i nevladine organizacije širom sveta, vrše značajan doprinos svojim istraživanjima kako bi razvili tzv. opt-in tehnologiju pomoću koje će se pratiti kontakti zaraženih osoba. Sa razlogom smo naglasili opt-in. Ovo znači da nijedna osoba neće biti praćena niti će biti naterana da obelodani svoje lične podatke ili lične podatke bilo koje druge osobe, bez njihovog izričitog pristanka. Dakle, kreatori softverskih programa daju svoj doprinos na svoj način, kreirajući tehničke alate kojima će da doprinesu, na svoj način, borbi protiv virusa i spašavanju života.

 

U duhu saradnje, Apple i Google su najavili zajednični napor da se omogući korišćenje Bluetooth tehnologije kako bi se pružila pomoć vladama i zdravstvenim ustanovama da smanje širenje virusa.

 

U petak, 10. aprila 2020. godine, Apple i Google najavili su pokretanje novog sistema zasnovanog Bluetooth-u za praćenje širenja korona virusa. Do sada nije pokazana baš velika volja ljudi da pruže informacije u vezi stupanja u kontakta sa drugim licima. Zbog ovoga, kao što je već pomenuto, Apple-ov i Google-ov sistem bi koristio Bluetooth komunikacije kratkog dometa da bi se uspostavila mreža, isključivo na dobrovoljnom nivou, radi praćenja kontakata, uz to čuvajući opsežne podatke o telefonima koji su bili u neposrednoj blizini. Ideja ovog projekta je da vaš telefon zabeleži svaki drugi telefon koji je bio u njegovoj neposrednoj blizini, a u slučaju da se pitate „Koje podatke prenosi? Lične podatke?“, pa da, tako nekako. Vaš telefon u određenim periodima emituje jedinstveni, i što je najvažnije anoniman, deo koda, koji je izveden iz jedinstvenih matičnih brojeva drugih telefona, a zatim čuva te kodove na taj način stvarajući evidenciju kodova koje je primio, kao i vreme prijema. Zvanične aplikacije zdravstvenih organa imaće pristup ovim podacima, a korisnici koji ih preuzimaju mogu da prijave ukoliko im je dijagnostikovan COVID-19. Sve ovo predstavlja jedan sistem koji ustvari upozorava ljude koji ga koriste, da su bili u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom.

 

Traganje za kontaktima raznih lica koje uključuje otkrivanje sa kojom zaraženom osobom je neko bio u kontaktu, kao i pokušaj sprečavanja zaraze drugih, najnovije je i jedno od najperspektivnijih rešenja za suzbijanje širenja COVID-19. Apple i Google planiraju da predstave par aplikacionih programskih interfejsa (eng. APIs) sredinom maja, a nakon završetka kreiranja API-ja, kompanije će raditi na izgradnji funkcionalnosti za praćenje u osnovnom operativnom sistemu, kao opcija koja će biti odmah dostupna svima sa IOS i Android telefonima, što je ustvari oko tri milijarde telefona iz celog sveta. Konkretno, sistem će biti ugrađen u zvanične aplikacije koje će osnovati nadležne zdravstvene vlasti.

 

Pitanja privatnosti i efektivnosti

 

Pre svega, za razliku od drugih metoda praćenja kontakata – npr. korišćenjem GPS podataka – ovaj Bluetooth sistem neće pratiti fizičku lokaciju ljudi. Praćenje nečije fizičke lokacije bez sumnje predstavlja kršenje prava na zaštitu podataka o ličnosti, kako je propisano Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti, poznatoj kao GDPR.

 

Međutim, pod svim navedenim uslovima, aplikacije koje kreiraju Apple i Google prikupljaće signale od svih telefona u neposrednoj blizini (na kojima je takođe instalirana aplikacija) u 5-minutnim intervalima i čuvati takve konekcije u bazi podataka. Dakle, u slučaju da nekom licu bude dijagnostikovan korona virus, ono može podeliti na aplikaciji podatak da je zaraženo. Na ovaj način drugi korisnici aplikacija, čiji su telefoni bili u neposrednoj blizini te osobe u prethodnom periodu, biće obavešteni o tome da su bili u bliskom kontaktu sa zaraženim licem. S druge strane, aplikacija nije namenjena čuvanju bilo kakvih identifikacionih podataka niti podataka o fizičkoj lokaciji, mada će zvanične aplikacije nadležnih zdravstvenih organa, koje koriste sistem, svojevremeno morati biti upoznati sa ličnošću lica koje podeli svoje podatke o zaraženosti preko aplikacije. Treba da imamo na umu činjenicu da ni ovo neće biti moguće ukoliko se bilo ko odluči da jednostavno ne instalira aplikaciju.

 

Ključno pitanje koje se postavlja jeste da li se unutar sistema čuvaju bilo kakvi identifikacioni podaci. Nesporno je da se preduzimaju brojni koraci kako bi se sprečila identifikacija korisnika, iako se vrši razmena podataka. Naime, aplikacija šalje informacije putem Bluetooth-a, emitujući anonimni ključ, a ne statički identitet, pri čemu se ključevi smenjuju na svakih 15 minuta kako bi se očuvala privatnost. Dakle, kada korisnik označi da je zaražen, aplikacija deli samo ključ iz određenog trenutka u kojem je možda došlo do zaraze.

Svesno je izostavljeno formiranje centralno dostupnog spiska telefona koji se “podudaraju”, bilo na osnovu toga što su zarazni ili na neki drugi način. Razlog je taj što telefoni sami po sebi izvode kriptografske proračune potrebne za zaštitu privatnosti. Što se tiče trenutnih planova za sistem i aplikaciju, čini se da nema odstupanja od zakonskih pravila o zaštiti podataka o ličnosti; ipak, prethodno rečeno treba uzeti sa rezervom, budući da ostaje da se vidi kako će sistem funkcionisati kada bude u potpunosti formiran i pokrenut.

Potencijalne slabosti ovog sistema

Praćenje kontakata u osnovi predstavlja vrstu medicinskog sistema ispitivanja koji, iako podseća na špijunski film, to zapravo nije. Prvo, korisnik samostalno odlučuje da li će da instalira aplikaciju i koristi sistem i drugo, to je najbrži način za identifikovanje zaraženih korona virusom.

Neki od izazova sa kojima se ovaj sistem može susresti je omogućavanje pouzdane komunikacije Android i Apple telefona, jer nije jednostavno izmeriti domet do kog Bluetooth može da dobaci, te bi se kao posledica mogli javiti rezultati koji zavise od toga kako je telefon bio orjentisan. Takođe, na mestima na kojima se u jednom trenutku nalazi više ljudi, sistem može označiti osobu kao zaraženu i poslati signal korisniku koji sa tom osobom čak i ne deli istu prostoriju, te bi se širila bespotrebna briga i panika.  Takođe, ne prave se nijanse u pogledu toga koliko je neko bio izložen opasnosti da se zarazi – npr, neko ko radi ceo dan pored zaražene osobe je u daleko većoj meri izložen virusu od korisnika koji je na ulici prošao pored zaražene osobe. Dodatno, sistem zavisi i od toga da li korisnici imaju aplikaciju u kraćem vremenskom periodu ili koriste moderne telefone koji se redovno ažuriraju, te će biti manje efikasan u oblastima sa nižim stepenom konekcije. Ako su stanovnici jednog mesta korisnici aplikacije za praćenje kontakata, a stanovnici drugog mesta nisu jer nemaju potrebne uređaje, nemaju dovoljno dobar signal ili se jednostavno plaše za bezbednost svoje privatnosti, može se stvoriti situacija u kojoj se virus lakše širi u određenim mestima nego u drugim, što može dodatno povećati postojeće razlike i nejednakost njihovih položaja.

Iako ovaj sistem ne može zameniti druge staromodne metode praćenja kontakata, poput intervjuisanja zaraženih osoba o tome gde su i sa kim proveli određeno vreme, on bi, sa druge strane, mogao ponuditi visokotehnološku dopunu tih staromodnih metoda, upravo zahvaljujući činjenici da milijarde ljudi već́ poseduju telefone koji su potrebni za korišćenje aplikacije.

Imajući u vidu javno dostupne komentare koji trenutno kruže društvenim mrežama, čini se da su ljudi skloni tome da veruju u efikasnost ovog sistema samo pod uslovom da je njihova privatnost zaista zaštićena, da se primenjuje na dobrovoljnoj osnovi i da se podaci čuvaju na uređaju korisnika, a ne u  centralizovanom skladištu podataka.

 

Ukoliko imate neko dodatno pitanje ili nejasnoću možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com.