Sa proglašenjem vanrednog stanja 15. marta 2020. godine i ogromnog uticaja pandemije COVID-19 virusa na industriju u Srbiji, državni organi se trude da ublaže uticaj krize što je bolje moguće u cilju da srpska ekonomija preživi. Ključni aspekt ovog nastojanja jeste i očuvanje stabilnosti javnih finansija, što može biti učinjeno povlačenjem povlastica datim određenim delovima industrije.
Na primer, državni organi mogu da odluče o prestanku isplate subvencija povlašćenim proizvođačima električne energije, a u cilju očuvanja ekonomije. Ali, kakve bi bile posledice ovakvih mera?
Šta su zapravo subvencije u sektoru energetike?
Subvencije predstavljaju garantovana prava povlašćenih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije ili kogeneracije – istovremene proizvodnje električne i toplotne energije uz visoki stepen iskorišćenja primarnog goriva. U suštini, subvencije omogućuju povlašćenim proizvođačima da prodaju električnu energiju javnim snabdevačima po zagarantovanoj ceni, povlašćenoj u odnosu na tržišnu.
Međutim, da bi ostvarili pravo na subvencije, proizvođači električne energije moraju prvo da se kvalifikuju kao „povlašćeni“, u skladu sa Uredbom o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije („Uredba“). Povlašćeni proizvođači električne energije moraju i da zaključe Ugovor o otkupu električne energije sa Elektroprivredom Srbije („EPS“) kojim se EPS obavezuje da otkupi svu proizvedenu električnu energiju po povlašćenoj ceni. Ugovori o otkupu električne energije su model ugovori koji se zaključuju na period do 12 godina.
Da li subvencije mogu da se „zamrznu“?
Kao što je rečeno, problematična ekonomska stiuacija koja je izazvana pandemijom COVID-19 će možda dovesti do toga da srpski državni organi nemaju drugog izbora nego da „zamrznu“ buduće isplate subvencija povlašćenim proizvođačima električne energije. U tom slučaju, koje bi bile okolnosti pod kojima bi EPS kao kupac prema ugovoru o otkupu električne energije mogao da se „reši“ obaveze, u skladu sa zakonom?
Prvi odgovor koji se nameće je pozivanje EPS-a na višu silu.
Viša sila je regulisana Zakonom o obligacionim odnosima („ZOO“) i definisana je kao okolnosti koje su nastale posle zaključenja ugovora a koje se nisu mogle sprečiti, otkloniti ili izbeći, te strana ne može da ispuni svoju obavezu. Zapravo, model ugovora o otkupu električne energije klasifikuje vanredno stanje kao višu silu.
Dodatno, treba naglasiti da se vanredno stanje samo po sebi ne kvalifikuje kao promenjena okolnost. Ukoliko EPS želi da izmeni ili raskine ugovor o otkupu električne energije pozivajući se na promenjene okolnosti, mora da dokaže kako se vanredno stanje odrazilo na ispunjenje ugovornih obaveza. Na primer, ukoliko potrošači nisu bili u stanju da plaćaju račune za utrošenu električnu energiju (koji uključuju naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije) tokom dužeg perioda, EPS bi mogao da tvrdi da manjak prihoda otežava mogućnost plaćanja subvencija povlašćenim proizvođačima električne energije. Međutim, prerano je govoriti kako će pandemija ishodovati i kakve će biti finansijske posledice.
Pravo na arbitražu?
Budući da model ugovora o otkupu električne energije omogućava stranama da ugovore arbitražu kao mehanizam rešavanja sporova, moguće je da će povlašćeni proizvođači električne energije odlučiti da pokrenu postupke pred arbitražom ukoliko Srbija „zamrzne“ subvencije i naredi EPS-u da raskine ugovore. Da li će se ovo desiti, zavisi od mnogo činilaca, kao što je težina mera koje preduzima Srbija kao i trajanje takvih mera. Kako god, ovakva mogućnost svakako postoji, što donosioci odluka moraju da imaju u vidu pri odlučivanju o „zamrzavanju“ isplate subvencija povlašćenim proizvođačima.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
