U prethodnom mesecu Evropa je bila svedok povećanog broja novih zaraženih, kao i brojnih smrtnih slučajeva prouzrokovanih pandemijom COVID-19. Širenje pandemije se pogoršavalo i nakon 16. marta 2020. godine, kada je Komunikacija Evropske komisije Evropskom parlamentu, Evropskom savetu i Savetu Evropske unije o „Privremenoj zabrani putovanja u Evropsku uniju“ („Komunikacija Komisije“) usvojena, kao što smo vas prethodno već uputili u jednom od naših članaka (dostupno ovde). Zabrana putovanja od 30 dana, kojom se privremeno ograničavaju sva putovanja iz trećih zemalja u EU koja nisu neophodna, ističe za samo nekoliko dana, te s obzirom na to da su sve države članice (uključujući i države Šengenske zone) do 20. marta 2020. godine usvojile nacionalne odluke kojima su implementirale Komunikaciju Komisije u svoje pravne režime.
U svetlu prethodno navedenog, Evropska komisija („EK“) je pozvala sve države članice Šengen zone i države pridružene Šengenu da na koordiniran način primene produženje navedenog ograničenja putovanja iz trećih država u EU+ zonu za dodatnih 30 dana, tj. do 15. maja 2020. godine.
EK je predvidela da ovakvo vremenski prošireno ograničenje bude tretirano na isti način i pod istim uslovima kao što je prethodno opisano u Komunikaciji Komisije. Zabranjujući sva putovanja u EU koja nisu neophodna, EK je uvela određene mehanizme kako prava građana EU ne bi bila ugrožena navedenim ograničenjima. Stoga, građani EU i državljani zemalja pridruženih Šengenu, kao i članovi njihovih porodica i državljani trećih zemalja koji zakonito borave na teritoriji EU, izuzeti su od navedenih ograničenja ukoliko putuju u cilju vraćanja svojim domovima na teritoriji EU. Zapravo, strogo gledano, možemo tvrditi da ovaj tip putovanja ustvari i ne predstavlja izuzetak od uvedene zabrane imajući u vidu da se radi o putovanju koje jeste neophodno, jer su u pitanju građani EU koji se vraćaju svojim kućama.
Gotovo svaka odluka koju je EK usvojila u proteklih mesec dana predstavlja vrlo bitan korak ili meru sa ciljem da se države članice usmere da smanje, što je više moguće, širenje pandemije i obezbede adekvatan odgovor na potrebe zdravstvene zaštite izazvane novom situacijom. Imajući u vidu ove ciljeve, došlo je do drastičnog smanjenja putovanja na globalnom nivou (čak do 100% smanjenja u slučaju krstarenja), dok su neke države članice ponovo uvele kontrolu unutrašnjih granica, a sve sa idejom svođenja društvenih interakcija na minimum. S druge strane, ove mere neminovno utiču na lance snabdevanja osnovnim proizvodima: hranom, lekovima i ličnom zaštitnom opremom, što rezultira time da ovi proizvodi ili uopšte ne stignu na odredište ili stignu, ali sa značajnim kašnjenjem. Nakom brojnih konsultacija sa državama članicama, EK je objavila posebne smernice sa idejom da se izbegne podela jedinstvenog unutrašnjeg tržišta EU, i uspostavila tzv. „zelene koridore“ u najvećoj mogućoj meri na spoljnim granicama EU, olakšavajući na taj način prevoz tereta vazdušnim putem i garantovanje slobodnog kretanja radnika.
Sve dok postoji mogućnost da milioni ljudi putuju u i iz EU na godišnjem nivou, a imajući na umu da pandemija još uvek nije pod kontrolom na globalnom nivou, što sve ima za posledicu povećan rizik od širenja korona virusa među državama članicama, ograničenja putovanja će biti na snazi najranije do 15. maja 2020. godine, uz mogućnost dodatnog produženja ove mere u zavisnosti od daljeg razvoja situacije.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
