21 maj, 2020
Povratak na naslovnu

Vodič kroz naplatu potraživanja – koje opcije ima poverilac?

Ekonomske posledice pandemije virusa COVID-19 i vanrednog stanja pogodile su domaću privredu i negativno uticale na gotovo sve privrednike u Srbiji, ostavljajući ih u brigama za sopstvenu likvidnost. Stoga je pitanje koje se i inače često postavlja u svim privrednim granama postalo naročito aktuelno u trenutnim okolnostima –  kako do naplate potraživanja za prodatu robu ili pruženu uslugu?

Poverioci imaju na raspolaganju nekoliko opcija.

 

Izvršni postupci

U najvećem broju slučajeva, dobavljači robe ili pružaoci usluga svoja novčana potraživanja namiruju sudskim putem u izvršnom postupku.

Da bi pokrenuli izvršni postupak i realizovali svoje novčano potraživanje, poverioci moraju da poseduju neku od izvršnih ili verodostojnih isprava koje su definisane Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („ZIO“). Tako, u skladu sa ZIO, izvršnom ispravu smatraju se izvršna sudska odluka, izvod iz Registra zaloga ili Registra finansijskog lizinga, ugovor o hipoteci, založna izjava i slično, dok se verodostojnom ispravom, između ostalog, smatraju menice, čekovi, računi, akreditivi i bankarske garancije.

Postupak namirenja potraživanja u izvršnom postupku poprilično je jednostavan. Dovoljno je da poverilac, koji je titular neke od navedenih izvršnih ili verodostojnih isprava, nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje izvršnog postupka koji sadrži neophodne elemente propisane u ZIO. Sud zatim uredan predlog s odlukom prosleđuje na sprovođenje javnom izvršitelju koji vrši naplatu potraživanja iz imovine dužnika prenosom novčanih sredstava, blokadom računa, prodajom stvari izvršnog dužnika ili neki na neki drugi način u skladu sa ZIO.

Prilikom pokretanja postupka izvršenja treba, takođe, voditi računa o troškovima postupka koji zavise od vrednosti potraživanja koje je predmet izvršenja i koji, za početak, padaju na teret izvršnog poverioca.

 

Parnični postupci

Ukoliko poverilac potraživanja ne poseduje izvršnu ili verodostojnu ispravu na osnovu koje bi pokrenuo postupak izvršenja, čeka ga zahtevniji i dugotrajniji zadatak.

Naime, poverilac u toj situaciji mora pred nadležnim sudom pokrenuti odgovarajući parnični postupak u skladu sa Zakonom o parničnom postupku („ZPP“) i mora tokom postupka, na osnovu izvedenih dokaza, dokazati osnovanost svog potraživanja. Poverilac tek na osnovu izvršne odluke parničnog suda može pokrenuti postupak izvršenja u skladu sa ZIO, te je izvesno da će na naplatu potraživanja sačekati izvesno vreme, s obzirom na to da parnični postupci neretko traju i više godina.

Kao i kod izvršnih postupaka, i prilikom pokretanja parničnih postupaka treba voditi računa o troškovima koji zavise od vrednosti spora i od kojih neki unapred padaju na teret poverioca kao tužioca.

 

Stečajni postupci

U nedostatku sigurnijih opcija i kada su za to ispunjeni uslovi predviđeni Zakonom o stečaju („ZS“), poverilac može da pokuša da naplati svoje potraživanje u stečajnom postupku pred nadležnim sudom.

Naime, ZS predviđa da se stečajni postupak, između ostalog, otvara kada se utvrdi postojanje trajnije nesposobnosti za plaćanje na strani dužnika, odnosno ukoliko dužnik svoje novčane obaveze ne plaća u roku od 45 dana od njihove dospelosti ili ako uopšte ne plaća obaveze neprekidno 30 dana. Ipak, treba istaći da su stečajni postupci kompleksni, dugi, te da poverioci u njima ne mogu naplatiti svoje potraživanje u punom iznosu.

 

Vansudsko namirenje

 Osim onih vidova vansudskog namirenja potraživanja koji zavise od dispozitivnih radnji poverioca i dužnika, kao što su kompenzacija, konverzija duga u kapital ili reprogram duga, vansudsko namirenje potraživanja ima i svoj „bolniji“ oblik.

Ovo se prevashodno odnosi na naplatu potraživanja realizacijom izvršne vansudske hipoteke u skladu sa Zakonom o hipoteci („ZH“). Naime, prema ZH, potraživanje koje je obezbeđeno hipotekom zasnovanom na izvršnom ugovoru ili izvršnoj založnoj izjavi, koja je upisana u Katastar nepokretnosti kao „izvršna vansudska hipoteka“, podobno je za vansudsko namirenje. U tom slučaju, ukoliko dužnik ne plati dug o dospelosti, poverilac nakon opomene dužniku upisuje zabeležbu hipotekarne prodaje nekretnine u Katastru nepokretnosti i pristupa organizaciji aukcije ili prodaje nekretnine neposrednom pogodbom.

 

Problem nenaplativih kredita

Kada je u pitanju naplata tzv. problematičnih kredita (engl. Nonperforming loan – „NPL”), situacija je nešto specifičnija, naročito u kontekstu ekonomskih posledica pandemije virusa COVID-19.

Naime, NPL-ovi su krediti koje je korisnicima odobrila banka u okviru obavljanja svoje poslovne delatnosti, a za koje postoji osnovana sumnja da neće moći da se naplate, te se određuje rok od obično 90 dana u kom dužnik mora da izmiri dospelu obavezu. NPL-ovi, kao i svi krediti, obezbeđeni su menicama, zalogom ili drugim sredstvima obezbeđenja, te bi banka, po proteku roka za izmirenje obaveza, mogla protiv dužnika pokrenuti izvršni postupak u skladu sa ZIO.

Međutim, bankama je u trenutnoj privrednoj situaciji potrebna likvidnost, a uspešnost naplate potraživanja u izvršnom postupku je upitna. Zbog toga, za očekivati je da će banke poverioci, umesto masovnih izvršenja NPL-ova, radije pristupati zaključenju faktoring i forfeting ugovora s licima ovlašćenim za obavljanje tih poslova, a da će faktori i forfetari potom pokretati postupke naplate kupljenih potraživanja po njihovoj dospelosti u skladu sa ZIO.