Uticaj pandemije virusa COVID-19 na privredu: mere državne pomoći

Nedavno izbijanje pandemije virusa COVID-19 u Evropi predstavlja, iznad svega, do sada možda i nezabeleženu krizu za javno zdravlje, ali takođe i veliki udarac za svetsku i evropsku privredu. Ono što nam može pomoći da prevaziđemo ovu krizu na svetskom, evropskom i nacionalnom nivou jeste koordinisana akcija kojom će se pružiti pomoć građanima, privrednim društvima i privredi uopšte.

 

Koje mere pomoći su u skladu sa pravilima o kontroli državne pomoći?

U skladu sa EU pravilima o kontroli državne pomoći, države članice se mogu pozvati na član 107 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (“UFEU”).  Navedena odredba pruža pravni osnov državama da deluju brzo i efikasno i da odobre pomoć građanima i privrednim društvima koja se suočavaju sa ekonomskim poteškoćama zbog izbijanja COVID-19.

 

Prirodne katastrofe ili druge vanredne situacije

Član 107. stav 2. tačka b UFEU obezbeđuje pravni osnov Komisiji da odobri državnu pomoć za naknadu štete prouzrokovane prirodnim katastrofama ili drugim vanrednim situacijama.

Navedeni član biće primenljiv samo u slučaju postojanja neposredne uzročno-posledične veze između dodeljene državne pomoći i štete koja je prouzrokovana  vanrednom situacijom. Pored toga, događaj koji je prouzrokovao štetu se mora smatrati „vanrednim događajem“ odnosno mora biti (i) nepredvidiv ili teško predvidiv, (ii) imati značajni ekonomski uticaj; i (iii) mora biti vanrednog karaktera. Kao što je navedeno u Komunikaciji Komisije[1], pandemija virusa COVID-19 kvalifikuje se kao vanredna situacija.

Prvi slučaj odobravanja državne pomoći na osnovu člana 107 stav 2 tačka b UFEU, koji se odnosi na izbijanje pandemije COVID-19, jeste odobrena šema pomoći za otkazivanje događaja u Danskoj.  Prema ovoj šemi, organizatorima velikih događaja biće nadoknađeni gubici zbog otkazivanja ili odlaganja tih događaja usled izbijanja krize izazvane virusom COVID-19. Postupajući u skladu sa izuzetnim okolnostima, Komisija je odobrila navedenu šemu u izuzetno kratkom roku, odnosno u roku od 24 časa.

Konkretno, član 107 stav 2 tačka b UFEU omogućava državama članicama da dodele pomoć:

 

Privrednim društvima, pojedinačno ili

U vidu šeme pomoći za sektore u industrijama koje su teško pogođene krizom izazvanom COVID-19. Trenutno, sa najtežim posledicama suočavaju se turizam, transport (naročito vazduhoplovstvo) i ugostiteljstvo.

 

Rizik od nelikvidnosti i stečaja

Pravila o državnoj pomoći iz člana 107 stav 3 tačka c UFEU omogućavaju državama članicama da, uz odobrenje Komisije, održe likvidnost malih i srednjih preduzeća („MSP“) i pruže pomoć kompanijama koje se suočavaju sa stečajem zbog izbijanja COVID-19. Ova pomoć obuhvata:

1) pomoć privrednim društvima u teškoćama u obliku zajma ili kredita;

2) pomoć privrednim društvima u krizi od akutne nelikvidnosti da prevaziđu krizu  izazvanu COVID-19;

3) uspostavlјanje šema podrške za MSP i manja javna preduzeća, kako bi bila obezbeđena od rizika akutne nelikvidnosti u periodu od 18 meseci.

U pogledu pomoći koja će, pod fleksibilnijim uslovima, biti odobravana privrednim društvima, a posebno malim i srednjim preduzećima, Margaret Vestager, izvršna potpredsednica Evropske komisije zadužena za politiku zaštite konkurencije, je istakla:

Naš cilj sada je da kompanijama obezbedimo likvidnost kako bi mogle da nastave sa radom i da osiguramo da one kompanije kojima je potrebna pomoć tu pomoć i dobiju. [D]avaćemo savete i podelićemo obrasce šema podrške koji dobro funkcionišu“.

U skladu sa rečima potpredsednice Vestager da „će [Komisija] morati  da učini više“, najavljena su  odstupanja od nekih ranije ustanovljenih pravnih principa. Naime, kako bi pomogla privrednim društvima da ublaže privredni pad, Komisija će odstupiti od principa „prvi put – poslednji put“ i  dozvoliti izuzetke. U uobičajenom režimu, privredna društva kojima je, u proteklih 10 godina, pomoć već odobrena u svrhu prevazilaženja rizika od nelikvidnosti,  ne bi imale pravo da ponovo dobiju državnu pomoć. Međutim, izuzetne i nepredvidive okolnosti, poput epidemije COVID-19, mogu da opravdaju izuzetak  ponovnog odobravanja pomoći, pod uslovom dobijanja pojedinačnog izuzeća.

 

Ozbiljni poremećaji u privredi

Pomoć odobrena na osnovu člana 107 stav 3 tačka b UFEU služi za otklanjanje ozbiljnih poremećaja u privredi države članice. Trenutno, može se smatrati da takav poremećaj, usled epidemije virusa COVID-19, postoji u Italiji. Međutim, moguća je pojava novih slučajeva u kojima bi mere pomoći mogle da se ocenjuju na osnovu člana 107 stav 3 tačka b UFEU. Imajući u vidu navedeno, Komisija priprema poseban privremeni pravni okvir na osnovu navedenog člana. Spomenuti pravni okvir omogućio bi Komisiji da odobri dodatne mere pomoći kako bi ozbiljni poremećaji u privredi pojedinih država članica bili otklonjeni. Pokazatelji koji se smatraju relevantnim za procenu postojanja ozbiljnih poremećaja u privredi, između ostalog, jesu očekivano smanjenje BDP-a, stroge mere poput zatvaranje škola, ograničenja kretanja, otkazivanje događaja, ograničenja u sistemu javnog zdravlja kao i otkazivanje letova.

Ovo nije prvi put da Komisija reaguje na vanrednu situaciju usvajanjem posebnog zakonskog okvira. Slično je učinjeno i tokom ekonomske krize 2008/09. godine, kada je usvojen Privremeni okvir mera državne pomoći iz 2009. godine kako bi se omogućio pristup finansijskim sredstvima u  ekonomskoj krizi.

 

Pomoć koja nije predmet odobrenja

Pored mera koje se odobravaju u okviru režima državne pomoći, države članice imaju na raspolaganju i niz mera koje se ne smatraju državnom pomoći u smislu EU propisa, te ne podležu obavezi prijave, kao što su:

  • dodeljivanje finansijske pomoći neposredno potrošačima (na primer, nadoknađivanje troškova za otkazane usluge ili karte, u slučaju da istu nadoknadu ne obezbede davaoci usluga),
  • pokriće isplaćenih zarada za zaposlene,
  • oslobađanje od obaveze plaćanja PDV, poreza na dobit i socijalnih doprinosa.

Države članice su pozvane da uvedu navedene mere pomoći u cilju olakšavanja poslovanja svim privrednim društvima, bez diskriminacije.

Konačno, Komisija je uspostavila posebnu kontakt-liniju kako bi državama članicama pružila sve relevantne informacije i uputstva o mogućnostima odobravanja državne pomoći, a u vezi sa izbijanjem epidemije COVID-19.

 

Preporuke za Srbiju

Odnos između EU i Srbije uređen je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane („SSP“), koji je stupio na snagu 1. septembra, 2013. godine. Odredbom člana 73. SSP-a, Srbija se obavezala da primenjuje kriterijume i instrumente tumačenja u oblasti prava konkurencije i kontrole državne pomoći.

U skladu sa gore navedenim, mere državne pomoći, odobrene u EU, u cilju borbe protiv epidemije COVID-19, mogu poslužiti kao smernice Komisiji za kontrolu državne pomoći Srbije („KKDP“).

 

Koje mere pomoći su u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći?

Materija državne pomoći je u Srbiji regulisana Zakonom o kontroli državne pomoći[2], koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine.

 

Socijalni karakter & prirodne nepogode ili vanredne situacije 

Članom 5 stav 1 Zakona o kontroli državne pomoći propisano je da će se: (i) pomoć koja je socijalnog karaktera, namenjena potrošačima, kao i (ii) pomoć koja se dodeljuje radi otklanjanja štete prouzrokovane prirodnim nepogodama ili u drugim vanrednim situacijama, smatrati usklađenom pomoći.

Kao što je navedeno, Komisija izbijanje pandemije COVID-19 smatra vanrednom okolnosti, s obzirom na to da je reč o vanrednom, nepredvidivom događaju koji ima značajan uticaj na privredu. Navedena situacija, ne samo da opravdava već, štaviše, zahteva brze reakcije vlada. Imajući u vidu navedeno, KKDP može, kao smernice, koristiti stavove EU, za postupke dodele državne pomoći privrednim društvima i/ili uspostavljanje šema pomoći za čitave industrijske sektore, koji su teško pogođeni izbijanjem COVID-19.

Dodatno, po uzoru na EU, Srbija bi mogla da identifikuje sektore u industrijama koje su najviše pogođene trenutnom epidemijom virusa i uspostavi šemu pomoći za otklanjanje štete prouzrokovane izbijanjem COVID-19.

 

Pomoć koja ne mora biti odobrena

Srbija može iskoristiti fleksibilan pristup Komisije režimu državne pomoći, tako što bi usvojila opšte ekonomske mere koje bi se odnosile na sve pojedince i /ili privredna društva, bez diskriminacije. Takve mere bi bile u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći i odobrenje KKDP ne bi bilo potrebno. Navedene mere mogu obuhvatiti (i) pokriće isplaćenih zarada za zaposlene, (ii) obustavu ili odlaganje plaćanja PDV, poreza na dobit i socijalnih doprinosa i (iii) nadoknade za otkazane događaje, usluge ili karte.

 

Poseban pravni okvir

U slučaju potrebe, Srbija može razmotriti usvajanje skupa privremenih mera koje imaju za cilj ublažavanje udara na privredu koji je izazvao COVID-19, kao što je to bio slučaj sa Komisijom i privremenim pravnim okvirom, usvojenim tokom finansijske krize 2008. godine

 

 

[1]Saopštenje Evropske komisije Evropskom parlamentu, Evropskom savetu, Saveta Evropskoj Centralnoj banci, Evropskoj investicionoj banci, Eurogrupi: Koordinisani EU odgovor na krizu COVID-19, Brisel, 13.3.2020. https://ec.europa.eu/info/sites/info/files/communication-coordinated-economic-response-covid19-march-2020_en.pdf

[2] Službeni glasnik Republike Srbije, br. 73/2019.

 

Za više informacija možete nas kontaktirati na  covid19@geciclaw.com