18 mar, 2020
Povratak na naslovnu

Pandemija COVID-19 virusa: Uticaj na finansijsko tržište

Pandemija COVID-19 virusa već ima uticaja na srpsku ekonomiju, a naročito će pogoditi finansijski sektor. Javljaju se brojna pitanja, a bankari su zabrinuti da li će korisnici kredita uspeti da vrate zajmove, ili pak da neće proći mnogo vremena pre nego što kompanije počnu da kasne sa otplatama.

 

Specifični problemi u vezi sa finansijskim ugovorima

  1. Ugovori o kreditu – kašnjenja u plaćanju

 

Neće proći dugo pre nego što se kompanije suoče sa problemom likvidnosti, a koji vodi do kašnjenja u plaćanju. Ugovori o kreditu daju veru dužnicima da će biti u mogućnosti da ispune ugovornu obavezu, sve dok docnja zapravo ne nastupi nastupi. Pronalaženje novog finansijera ili poboljšanje likvidnosti su dugo očekivani spasioci koji i te kako mogu da pomognu kada obaveza dospe na naplatu. Ipak, kada je reč složenijim finansijskim transakcijama i konstrukcijama, mogućnost da se lako dođe do svežeg novca može da bude ograničena postojećim ugovorima.

 

Iako će zajmodavci da daju sve od sebe da pomognu zajmoprimcima da prevaziđu kratkotrajne finansijske teškoće, korporativno i strukturalno ustrojstvo kod zajmoprimca može da bude prepreka zaključenju ugovora. Na prvi nagoveštaj potencijalnog problema sa likvidnošću, zajmoprimci će morati da uzmu u obzir način kako bi svež novac mogao da se „upumpa“ u društvo, u isto vreme vodeći računa da pregovori sa novim ili postojećim zajmodavcima ne potraju toliko dugo tako da izazovu kašnjenje u plaćanju prema postojećim ugovorima.

 

  1. Finansijski kovenanti (Financial covenants)

 

Ugovaranje finansijskih kovenanata je način da se pribavi poverenje zajmodavca. Na ovaj način, zajmodavac je siguran u smislu da postoji obezbeđenje da ne postoji rizik povezan sa ugovorom o kreditu.

 

Uobičajeno, povreda ugovorenih finansijskih kovenanata ima za posledicu da zajmodavac ima pravo: (i) otkaže ugovor i traži povraćaj pozajmljenog iznosa, (ii) na naplatu sredstava obezbeđenja zbog kršenja ugovorenih finansijskih kovenanata; (iii) da promeni visinu kamatne stope u odnosu na ugovorenu.

 

Zajmodavac se po svojoj volji može odreći finansijskih kovenanata, i u tom smislu zajmoprimac nema ovlašćenja da utiče na tu odluku.

 

Različiti vidovi finansijskih kovananata mogu da budu ugovoreni i mogu da se tiču:

 

  • Održavanja određenog odnosa dug-udeo u kapitalu;
  • Održavanja određenog odnosa pokrivenosti kamatne stope;
  • Održavanje određenog stepena likvidnosti;
  • Održavanje minimalnog iznosa EBITD-e;
  • Održavanje minimalnog iznosa EBIT-e;
  • Održavanje minimalnog iznosa operativnih troškova.

Smanjenje prihoda i smanjenje vrednosti aktive negativno utiču na održanje stepena ugovorenih finansijskih kovenanata. Zajmodavci mogu da budu ostavljeni da čekaju da im podaci o finansijama blagovremeno dostave, ali se ti podaci obično odnose na stanje koje više nije aktuelno, stanje izvan sadašnjih događaja. Takođe, poslednjih godina, povrede ugovora u vezi sa nepoštovanjem finansijskih kovenanta nikada nisu učinjene, osim u izuzetnim slučajevima, ali to kada je prošlo dosta vremena nakon što je zajmodavac već tražio novac. U tom smislu, ako zajmoprimci već procenjuju da bi do povrede finansijskog kovenanta moglo doći, zajmoprimci možda imaju ugovornu mogućnost da da posledice potencijalnog kršenja ugovora izbegnu zamenom duga za kapital, ili unutar-kompanijskim transakcijama na nivou grupacije radi smanjenja duga, a nemogućnost rešavanja problema na ovaj način bi značilo obavezu pnovnog uspostavljanja kovenanata uz pomoć zajmodavca.

 

  1. Lančano dospeće (Cross default)

Šta je lančano dospeće?

Lančano dospeće je odredba ugovora o kreditu kojom je predviđeno da će se smatrati da je dužnik pao u docnju po tom ugovoru ako je već pao u docnju po nekom drugom ugovoru. Na primer, odredbom o lančanom dospeću može se ugovoriti da dužnik pada u docnju po ugovoru o kreditu radi kupovine auta, ukoliko je pao u docnju po ugovoru o stambenom kreditu. Ovakve odredbe štite druge zajmodavce kojima je cilj da imaju ista prava prema imovini zajmoprimaca u slučaju neispunjenja ugovornih obavezi zajmoprimca po jednom od ugovora o kreditu.

Zašto se ova odredba ugovara i da li bi uopšte trebala da bude ugovorena?

Kada drugi zajmodavci refinansiraju dugove, otkazuju ugovore i zahtevaju plaćanje pre vremena ili kada pokreću izvršni postupak, nijedan zajmodavac ne želi da ostane na cedilu, tako da mnogi bankarski ugovori sadrže odredbu o lančanom dospeću. S tim u vezi, ukoliko zajmodavci već nisu ugovorili odredbu o lančanom dospeću, sada bi trebalo da počnu da je ugovaraju.

 

  1. Povrede zakonskih normi

Ukoliko ne poštuju odluke Vlade koje se tiču načina poslovanja tokom epidemije ili pandemije, zajmoprimci na taj način krše zakonske norme, i za to mogu da budu strogo kažnjeni. Ukoliko se ovakva odredba ne ugovori, zajmodavci bi bili sprečeni da reaguju na neadekvatno ponašanje zajmoprimca, jer ne bi bili u mogućnosti da ugovor otkažu ili proglase dug dospeli sve dok zajmoprimac ne padne u docnju. Neki sporazumi uključuju i odredbe o tome da ne postoje potencijalni radni sporovi, koji mogu da proizađu zbog vremena provedenog u karantinu ili rada tokom vremena propisane izolacije, kao i potvrđivanje da nema drugih događaja ili okolnosti koje bi mogle da predstavljaju pretnju neispunjenja ili raskida u slučaju postojanja drugih ugovora.

 

  1. Informisanje

Zajmodavci bi trebalo da odrede takve uslove kredita u koji zahtevaju od zajmoprimaca da svoje zajmodavce obaveštavaju o zaključenim ugovorima i potencijalnim kršenjima, izmenama i dopunama ili odricanjima koji mogu da utiču na njihovu poziciju, a gde su ti ugovori ključni za pokriće duga, za sredstva obezbeđenja ili tekuće poslovanje. Zbog izbijanja virusa COVID-19, verovatno je da će stagnacija trgovine, nestašica snabdevanja i „domino efekat“ u poslovanju izazvati brojne slučajeve kršenja i raskida drugih ugovora iz poslovanja, na šta će zajmoprimci morati da paze i o čemu će morati da obaveštavaju zajmodavce.

 

  1. Kako bi trebalo da reaguju zajmodavci

 

Zajmodavci bi trebalo da preispitaju kreditni rizik, da razmisle kako da zaštite svoju poziciju, kao i da razmisle o mogućnosti restrukturiranja duga kako bi izbegli pokretanje stečajnog postupka, a sve da bi na kraju postigli bolje rezultate time što će dužnici nastaviti sa poslovanjem. S druge strane, zajmodavci moraju da budu oprezni prilikom produživanja rokova plaćanja dužnicima, i to kako bi ostavili sebi mogućnost da mogu da disponiraju pravima koja imaju – pravo prinudne naplate protiv dužnika u slučaju odbijanja dobrovoljne isplate, a sve kako ne bi kasnije bili ograničeni čekanjem da se naknadni uslovi ispune, odnosno čekanjem na sledeće padanje dužnika u docnju.

 

Za više informacija možete nas kontaktirati na  covid19@geciclaw.com