EU donela lex specialis za dodelu državne pomoći: Direktna primena na države u procesu pridruživanja?

Privremeni okvir za mere državne pomoći za podršku privredi u trenutnoj pandemiji COVID-19 usvojen je sa trenutnim dejstvom (dostupan ovde).

Ranije večeras, 19. marta 2020.godine, Evropska komisija je usvojila Poseban pravni okvir o državnoj pomoći, prema rečima komesarke za pitanja zaštite konkurencije, Margrethe Vestager, sa ciljem da „deluje brzo kako bi se kontrolisao uticaj [COVID 19 na privredu] koliko god možemo“, i kako bi bilo omogućeno „državama članicama da koriste potpunu fleksibilnost predviđenu pravilima o državnoj pomoći za podršku privredi u ovom teškom trenutku“ [isticanje pojedinih delova je dodato] (video dostupan ovde).

Novi privremeni okvir zasnovan je na članu 107 (3) (b) Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (pomoć „za otklanjanje ozbiljnih poremećaja u privredi države članice“). Navedeni okvir predviđa pet vrsta pomoći učesnicima na tržištu koji su suočeni sa iznenadnim nedostatkom likvidnosti:

Direktne donacije, selektivne poreske pogodnosti i zajmovi: vladama država članica je dozvoljeno uspostavljanje novih šema kojima će pojedinim privrednim društvima biti omogućeno do 000 evra pomoći radi povećanja likvidnosti;

Državne garancije za kredite banaka dodeljene pojedinim privrednim društvima, radi rešavanja hitnih problema sa likvidnošću. Navedena pomoć smatraće se usklađenom ukoliko bude ispunjen niz detaljnih uslova za mala, srednja preduzeća i velika preduzeća;

Subvencionisani javni zajmovi pojedinim privrednim društvima: državama je dozvoljeno da daju javne zajmove direktno privrednim društvima pod povoljnim kamatama i uslovima. Cilj je osigurati likvidnost, kapital i ulaganja u privredu;

Zaštitne mere za banke i druge finansijske institucije koje će se smatrati kanalom za održavanje privrede, posebno malih i srednjih preduzeća. Pravni okvir uvodi pravnu fikciju da je takva pomoć direktna pomoć klijentima banke, a ne samim bankama;

Kratkoročno osiguranje izvoznih kredita: iako prema STEC pravilima Komisije, tržišni rizici ne mogu biti pokriveni osiguranjem izvoznih kredita, velika je verovatnoća da će u određenim zemljama, usled krize izazvane COVID-19, tržišni rizici biti praktično nedostižni. U tom smislu, države mogu dokazati da suštinski tržište ne postoji, tako što će dostaviti dokaze o nemogućnosti pokrića rizik na tržištu privatnog osiguranja.

Gore navedene pogodnosti će biti primenjive samo na ona privredna društva koja nisu bila u teškoćama 31. decembra 2019. godine, dok se svaka od navedenih vrsta pomoći može dodeliti najkasnije do 31. decembra 2020. godine. Poteškoće privrednih društava moraju biti prouzrokovane izbijanjem COVID-19 pandemije.

Pravni okvir takođe predviđa detaljne obaveze nadgledanja i izveštavanja svake države, uključujući i objavljivanje na internet sajtovima namenjenim za obaveštavanje o državnoj pomoći, godišnje izveštavanje Komisije, pružanje konačne liste mera koje su preduzete do 31. decembra 2020. godine i odgovaranje na bilo koje upite Komisije.

Pravni okvir se primenjuje odmah, počev od 19. marta 2020. godine do 31. decembra 2020. godine, i biće primenjen na sve mere, uključujući i one prijavljene pre 19. marta 2020. godine.

Direktna primena na države u procesu pridruživanja EU

Pravne tekovine Evropske unije u oblasti prava konkurencije su ključni element mreže Sporazuma o stabilizaciji, uključujući i onaj sa Turskom, zemljama Zapadnog Balkana i sa Ukrajinom. Na primer, u slučaju Srbije, član 73 stav 2 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju glasi:

„Svako postupanje suprotno ovom članu ocenjivaće se na osnovu kriterijuma koji proističi iz primene pravila konkurencije koja se primenjuju u Zajednici, naročito iz članova [101, 102, 106 i 107 UFEU] i instrumenta tumačenja koje su usvojile institucije Zajednice.” [isticanje pojedinih delova je dodato].

Shodno tome, član 73 stav 3 SSP i član 107 stav 3 tačka b UFEU su su primenljivi na državnu pomoć koja se odobrava u Srbiji. Štaviše, Pravni okvir usvojen od strane Komisije, nedvosmisleno potpada pod „instrumente tumačenja“.

Navedeno proizilazi iz prethodne prakse Komisije i nacionalnog organa nadležnog za kontrolu državne pomoći (Komisija za kontrolu državne pomoći – KKDP). Pomenuta praksa je poslednji put potvrđena 17. marta 2020. godine, kada je KKDP donela Obaveštenje o primeni pravila za dodelu državne pomoći u vezi sa novonastalim okolnostima – COVID-19 (Obaveštenje KKDP) što najvećim delom predstavlja prevod Saopštenja Komisije o Koordinisanom EU odgovoru na izbijanje krize od 13. marta 2020. godine (prilog 3).

Obaveštenje KKDP se izričito poziva na primenu člana 73. stava 2. SSP, koji je kao ratifikovani međunarodni ugovor integralni deo pravnog sistema Srbije, i koji u hijerarhiji pravnih akata ima primat nad Zakonom o kontroli državne pomoći Srbije.

Iako je veliki broj mera i odredbi predviđenih Pravnim okvirom direktno primenljiv, neke je potrebno detaljnije regulisati, naročito obavezu nadgledanja i izveštavanja. Shodno tome, možemo očekivati dalje smernice od nadležnog Direktorata za politiku susedstva i pregovora o proširenju Evropske komisije (DG NEAR).

U međuvremenu, preostaje nam da vidimo kako će ostale države u procesu pridruživanja i države kandidati iskoristiti svoje ponovo stečeno pravo za odobravanje pomoći zbog izbijanja COVID-19.

Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com