U vreme pandemije virusa COVID-19, pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti postaje sve relevantnija tema. Sve češće se može čuti pitanje – da li lične podatke o obolelima treba učiniti javno dostupnima ili ne?
Dok se jedni zalažu da objavljivanje takvih podataka, smatrajući da se time može doprineti boljoj zaštiti javnog zdravlja, drugi su protiv bilo kakvog objavljivanja, ističući da bi ono moglo voditi u stigmatizaciju zaraženih i diskriminaciju. Međutim, postoje i one države, poput Bosne i Hercegovine („BiH“), koje su pronašle kompromisno rešenje, prema kom stepen zaštite privatnosti i podataka o ličnosti zavisi isključivo od ponašanja samih građana.
Šta ovo konkretno znači?
Punu zaštitu uživaju samo uzorni građani
Podstaknuta odlukama nekoliko lokalnih samouprava da objave imena i mesta prebivališta, odnosno boravišta lica koja se nalaze u izolaciji ili samoizolaciji zbog zaraženosti virusom COVID-19, Agencija za zaštitu ličnih podataka u BiH („Agencija“) morala je pod hitno da interveniše.
U Rešenju od 24. marta 2020. godine, donetog po službenoj dužnosti, odlučila je o zakonitosti javnog objavljivanja ličnih podataka. Agencija je bila jasna – zabranjeno je nadležnim organima na svim nivoima vlasti u BiH, uključujući Entitete, kantone i lokalne samouprave, da objavljuju lične podatke o licima koja su pozitivna na virus COVID-19 kao i o licima kojima su određene mere izolacije i samoizolacije. Svi lični podaci objavljeni pre Rešenja moraju odmah biti uklonjeni i blokirani.
Iako se to izričito ne navodi u Rešenju, iz njegovog teksta proizilazi da se ovakav vid pune zaštite ličnih podataka pruža samo licima koja poštuju izrečene mere izolacije i samoizolacije.
Šta se, onda, dešava s licima koja ne poštuju izrečene mere?
„Lov na veštice“
Donekle je iznenađujuće što lica koja ne poštuju izrečene mere izolacije i samoizolacije nemaju pravo na punu zaštitu svojih ličnih podataka.
Ovo je stav koji je zauzela Agencija u saopštenju za javnost od 23. marta 2020. godine. Štaviše, Agencija je nedvosmisleno istakla da je objavljivanje osnovnih podataka o licima koja ne poštuju mere izolacije i samoizolacije zakonito i u javnom interesu, imajući u vidu da ta lica krše zakone i mere kojima se štite tuđi životi. Stoga, javni interes je nadjačao pravo na zaštitu ličnih podataka.
Bez obzira da li je ovakvo mišljenje Agencije zakonito ili ne, ono je, u svakom slučaju, u skladu s merama koje već nekoliko dana sprovode nadležni organi u Republici Srpskoj („RS“) i Federaciji BiH („FBiH“).
Naime, Republički štab za vanredne situacije („Štab RS“) doneo je 22. marta 2020. godine Zaključak kojim se, u cilju zaštite javnog zdravlja, nalaže javno objavljivanje imena i mesta prebivališta, odnosno boravišta lica za koje se utvrdi da ne postupa u skladu s merama kućne izolacije, odnosno karantina. Takvo lice se potom sprovodi u objekat za prinudni karantin koji je dužna obezbediti lokalna samouprava, a njegovo ime i mesto stanovanja objavljuju se na sajtu Ministarstva uprave i lokalne samouprave.
Iste mere preduzete su i u FBiH, gde se na sajtu Federalne uprave za inspekcijske poslove („FUIP“) od 23. marta 2020. godine objavljuju imena i mesta prebivališta, odnosno boravišta lica koja ne poštuju izrečene mere izolacije i samoizolacije. Ipak, nejasno je po kom pravnom osnovu FUIP objavljuje navedene lične podatke, imajući u vidu da je Vlada FBiH tek 24. marta 2020. godine zadužila Federalni štab civilne zaštite da donese odgovarajuću naredbu o objavljivanju ličnih podataka u relevantnim situacijama.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
